Pink Floyd – Astronomy Domine (The Piper At the Gates of Dawn, 1967)

S ponekim, retkim izuzetkom, ovo se može smatrati tipskim početkom muzike koju slušam, mada je gimnazijski prijatelj prisvojio Sida Bareta, kao i Jana Kertisa, pa ih nisam toliko dirao, da ne ispadnem veći kopirant nego što jesam. A i, brate, bio sam metalac, koji još nije raskrstio s verom i okrenuo se astronomiji, kao jedinoj uslovno božanskoj. Shine on You, crazy Diamond, pevano mu je najpoznatijem njihovom albumu (uz the Wall), Dark Side of the Moon, ali mica je uveliko, beše, bio kod tetke na farmi, uz sporadična solo oglašavanja do kraja 60-godišnjeg života 2006.

Ulver – Another Brick in the Wall (Part 1) (Pink Floyd cover) (Oddities & rarities # 1, 2009)

Bio sam (blek)metalac taman koliko su to ovi norveški vuci, što im ime benda znači; izdajnik, znači. Ipak, možda ne izdam Rodžera Votersa, ako dobijem odeljenje kom bih predavao od 1. 9.

Liaisons Dangereuses – Etre assis ou danser (Liaisons Dangereuses, 1981)

Neka vas ne zavara francuski, ovo je novi nemački talas. Najviše volim kad se ubaci predivlji sax a stvar ritam-mašinska, mislim da je doslovan citat tvita pošto sam ponovo otkrio opasne veze. Sedenje ili ples na srpskom dobija i drugi smisao; sedenje, mislim. Gde je taj akcenat na tastaturi.

Public Image Ltd. Poptones (Metal Box, 1979)

(Prek)sinoć je (zavisno od toga stignem li da napišem ovo do večeras ili ostane za subotu) sex pistol Džon(i Rotten) Lajdon nastupio opet u glavnom gradu, i uglavnom je zbog toga sad ovde. Ova pesma je ovde, umesto prethodno planirane Death Disco posvećene smrti roditelja, jer se kultni jagodinski bend prema njoj nazvao, na šta mi je jedan popbokser replicirao da je poznato da postpank (dab, dodajem) ima afro-jagodinske korene i da bi mu bez mene život bio dosadan.

Malaria! Kaltes, Klares Wasser (Malaria! Maxi, 1981)

Malariju su te godine u Berlinu i osnovale Gudrun i Bettina (ne, ova desno na fotki nije Suzi Su, Betina brije – to bi trebalo da je oblik iako moja logika kaže brija – pazuhe?) i odmah pred nas, koji ćemo se četiri godine kasnije roditi, prosule hladnu, bistru vodu. Dvadeset pet godina kasnije igraću pred mejnom Egzita kao da mi je poslednje što čujem to da je Chicks on Speed izvode.

The Slits – I Heard It through the Grapevine (Marvin Gaye cover) (SONGS, 1979)

Auto-tag otkrio mi je da Marvin Gej ipak nije komponovao ovo slušanje kroz vino. Baret Strong garant je jako obradovan što mu je jedan ovakav sveženski sastav obradio klasik. Kad porastem, biću Ser(Marvin)gej Trifunović koji u kengurskom filmu muva Mariju Karan uz slušanje vina. Počivaj u miru, Ari Up (1962-2010).

The Raincoats – The Void (The Raincoats, 1979)

Kišni kaputi jedini su muški i u ovom sastavu, čak je i praznina ženska, iako sva kipti od punoće.

Warpaint – Baby (The Fool, 2010)

Emily Camile Kokal i družbenice ne nadovezuju se samo na ovoj listi na prethodne ženske ekipe.

Swans – Miracle of Love (White Light from the Mouth of Infinity, 1991)

Young God Majkl Gira (ili mu je đir da se preziva Đira?) & Labudovi i dalje pevaju svoju pesmu, jer ja ne čujem da je ovo obrada Juritmiksa (a nije nemoguće da sam gluv), ali ignorisanoj Eni Lenoks i onom njenom s naočarima za varenje dobro dođe reklama među sugerisanim spotovima. Failure s ovog albuma je bio prvi izbor (zapravo drugi, jer je Avatar s aktuelnog bio baš prvi), ali to kad Petaaron bude pevao u My Dying Bride umesto Aarona, pa preuzme i njegovu uberobradu.

Bauhaus – Ziggy Stardust (Bowie cover) (Ziggy Stardust / Third Uncle 12”, 5. 10. 1982)

Hunger je dobar film u kom igra pauk s Marsa Dejvid a čuju se ovi batcave goti, ali mislim da izvode Bela Lugosi’s Dead; kako god, jasno vam je da prepletenost ovog vampira, kako je hirurg Atila zvao Boija – to treba da je transkript – braneći svojoj ćerci, mojoj gimnazijskoj simpatiji, da ga sluša, i vampira predvođenih imenjakom Marfijem (sada u Turskoj, odakle mu je žena), nije slučajna. Seme petooktobarskog puča posejano je tačno punoletstvo ranije, baš na vreme da sazri.

X-Mal Deutschland – Polarlicht (Sequenz 12”, 1985)

Simpatija ima devet godina starijeg brata od strica, kom me odvodi kolega brucoš pre preko devet i po godina a koji se sekao na ove novotalasne žene. Sad peva karaoke Balkane, Balkane moj…

Мизар – Градот е нем (Кобна убавина / Terrible Beauty Is Born, 2004)

Godinu dana pre izlaska ovog albuma, tog najslobodnijeg leta kada se upiše a još ne krene na fakultet (mada ovo preti da ga ugrozi besposlenošću), čekao sam svog prijatelja klavijaturistu ispred KST-a, da sa svojim tadašnjim bendom Alister (žanr: majurski metal + on) dođe na svirku koju su uveče imali. Čekao i s diktafona slušao, ispostavilo se, poslednji album death metal benda Death, Sound of Perseverance, a na b-stranu sam bio snimio, mislim, Svedožbu Mizara, pa tako i, mislim, verziju ove pesme s jednog od dva njihova albuma izašla oko devedesete. Devedesete osim početka i početak nultih hibernirali su u Makedoniji, iako se nije tresla kao Srbija, i trećom srećom, albumom sete, vratili se dve hiljade četvrte. Eto nama dostojnih novih i dobrih starih pesama u novim aranžmanima. Dve hiljade pete kreću u obilazak Balkana, pa i Kragujevca, i eto klavijaturiste kragujevačkog studenta, mene i benda Kanntilen Ante Portas na njihovom koncertu. Pišući prošli put o Anastasiji, pomenuo sam i skopsko pivo s Goranom Trajkoskim, pa sad neću.

Crni lilihip – Nemoj da bacaš (Disciplina kičme obrađena) (Crni lilihip, 1995)

Music band from Jagodina, Serbia. Played in late 80’s and in 90’s. Ranković bros.

Bajaga & Instruktori – Vreme (Daljina, dim i prašina, 2012)

Devedeset drugog januara dvadesetog veka bio sam na Avali i u zoo vrtu, i kupljena mi je polovna kaseta, tačnije dve, njihovog kulušićkog koncerta. Četiri godišnja doba su u to vreme izašla, i to mi je jedna od poslednjih originalnih kaseta, mračna, tog perioda, mračnog. Mračan je i današnji, ispunjenje želje moje majke da prisustvujemo koncertu u subotu, upitno je (Jagodina je daleko; Apatin je, doduše, još dalje od nje no Bg, ali nije svaki dan pivarin rođendan a mi na inkluzivnom somborskom seminaru s kog bi nas odvezli na nastup B&I kao kasnog leta 2006). Neupitan je, međutim, Bajagin bedž na kačketu Šarlot hornets iz osnovnjaka, koji sam neki dan spazio. Daljinu, dim i prašinu mi je kupila s knjigom pesama, te je ovo moj ponosni rip pesme.

Jadranka Stojaković – あなたはどこに (Vjerujem, 1989)

Što te nema Alekse Šantića možda se i nalazi na ovoj njenoj kaseti koju imamo, ali ova, pomalo bizarna, polujapanska verzija, verovatno ne. Jadranka inače živi, ili je makar živela, tamo. Ovde smo mogli da slušamo celosrpsku verziju u Peščaniku, a i Bojan Pandža je fura. Potrefi čovek.

Eva Cassidy – Autumn Leaves (Jovan Maljoković obrađen) (Peščanik promo JDP-CD, 2008)

Nekad mi je rođendan čestitan ovim standardom, doduše u bezrečitom izvođenju nekoga s etikete Warp, a sad je to lišće opalo, odavno pometeno. Evo, počivaj spokojno, we miss you most of all.

Garbage & Screaming Females – Because the Night (Springsteen & Patti cover) (RSD, 2013)

Zato što noć pripada ljubavnicima a život ne može da čeka. Luković i ja, imenjaka 2, slažemo se.

Kraftwerk – The Robots (The Man Machine, 1978)

Teofil je napustio publi(cisti)ku glavne bine 10. Egzita kad su na istu stupili roboti, nedovoljno humani, nedovoljno Peti Smit, koja je tu nevešto, što je plus, svirala gitaru pre njih. Mi smo prišli bliže iako sam ih, četiri godine ranije – 2005, video kako izvode isti set na Tašu. I opet bih. I opet. Manje je više, i to zna i kreator novog logoa mog ex-fakulteta, i dizeldorfski elektropioniri.

Ladytron – Seventeen (Light & Magic, 2002)

They only watch you when you’re seventeen, when you’re twenty one, you’re no fun, peva sada 35-godišnja Škotlanđanka Helen Marnie, ali ne o sebi, onoliko poželjnoj na omotu svog prvog solo albuma, izašlog jedanaestog juna. Kristalni svet je za mene bio stvoren još kad sam prvi put čuo 17 na kompilaciji pomenutog simpatijinog brata od strica, koga sam proklamovao EBM-likom, jedno dve godne po objavljivanju. U bendu je moja bugarska zemljakinja, say no more.

Roxy Music – Ladytron (Debut, 1972)

Ako ste se pitali (jeste) odakle prethodnom bendu ime, od pesme artrokera Brajana, Ferija i Inoa.

David Sylvian – The Banality of Evil (Nine Horses: Money for All, 2005)

Pre desetak dana, u utorak, išao sam u Paraćin na besplatnu projekciju filma o Hani Arent, u okviru turneje FF Slobodna zona, koja se prošle nedelje zaustavila tamo. Znamo da je banalnost zla sintagma kojom je naslovila izveštaj za Njujorker s izraelskog suđenja Adolfu Ajhmanu. Nisam to znao kad sam posvetio emisiju 2007. Salivanu, kako ga je gazda radija rinejmovao. Japan znate, još jedan artrok bend davnog vremena. Dejvid ga je osnovao, opšte je poznato.

Mayhem – Freezing Moon (De Mysteriis Dom Sathanas, 1994)

Praktičan primer banalnosti zla na koje smo se sekli srednjoškolski, pa i do kraja prve godine faksa i njihove peštanske gaže proleća 2004. Juronimus, kompozitor zaleđujućeg Meseca, nije bio tamo. Burzum ga je ubio uoči izlaska ovog albuma, te je juro-porodica tražila da se sa snimka izbrišu njegove bas deonice. Ovih godina dočekao je da se nađe na avionu norveškog prevoznika, a ovaj na slobodi, iako je sve vreme iz zatvora izdavao albume, a i kupio imanje za budući život.

Deafheaven – Dream House (Sunbather, 2013)

Mayhem ste čuli kako zvuči, znate kako zvuči MBV, e pa ovima dobro ide kombinatorika, a bogami i igra reči, jer na omotu u tri reda piše: sun, bat, her, i to su upravo reči koje lepo opisuju.

Killing Joke – Democracy (Democracy, 1996)

Island obustavlja pridruživanje EU, na tamošnjoj nacionalnoj TV, DSS ispisuje kajron čestitke, tako otprilike glasi tvit koji sam sinoć fejvovao. I’m sorry, democracy is changing, ako to peva. Ostalo o njima znaju svi kupci istorijskih dark i gothic kompilacija s jagodinskog skvera 2002.

Sentenced – No One There (Desolate Single Version) (No One There CD Single, 2002)

Henekeovu Ljubav sam konačno odgledao ove nedelje, neizbežno se setio ovog spota i rešio da ne litnu s liste za koju vlada velika konkurencija. Ipak im je ovo poslednja pesma na poslednjem albumu, u skraćenoj verziji doduše, vesnik kraja bujnog talasa finskog ljubavnog metala. I kompilacije.

download                                                                                                                                                                                                                           << Prethodnih 25

# 176-200

1. Blonde Redhead – Elephant Woman (Misery Is a Butterfly, 2004)

Strastven ljubitelj konja Kazu Makino, doživela je 2002 nesreću pri kojoj je bila zbačena sa konja i brutalno pregažena. Ceo album Misery Is a Butterfly posvećen je ovom događaju koji je i dan danas proganja.

2. The Breeders – No Aloha (Last Splash, 1993)

Iako se  Cannonball i dalje smatra najboljom sa najboljeg Breedersovog albuma Last Splash, ipak smatram da je havajska surf pop No Aloha zapravo najjača stvar koju su ženski Piksizi ikada izveli.

3. Hüsker Dü – Pink Turns To Blue (Zen Arcade, 1984)

“Postoji svetlo koje se nikada ne pali” (Dragan Ambrozić – Ritam, septembar 1990)

4. Stereolab – French Disko (Refried Ectoplasm (Switched on Volume 2), 1995)

Though this world is essentially an absurd place to be living in / It doesn’t call for total withdrawal - La Resistance! Pobunite se i zaplešite!

5. Cat Power – Cross Bones Style (Moon Pix, 1998)

Na legendarnom Moon Pix nalazi se još jedna neverovatna Šonina pesma, posvećena žrtvama krvavih afričkih dijamanata.

6. Smog – It’s Rough (Wild Love, 1995)

Gde je Chan tu je i Bill, a ovog puta sa bendom Smog i jednom od najlepših pesama o beznađu koje sam ikada čula.

7. Yo La Tengo – Saturday (And Then Nothing Turned Itself Inside-Out, 2003)

Svako ima svoj omiljeni YLT album i And Then Nothing Turned Itself Inside-Out je moj. Prepustite se pesmi i lucidnim snovima.

8. Chapterhouse – Breather (Whirlpool, 1990)

Bendovi sa britanske shoegaze scene se ređaju i stigli smo do redinškog Chapterhouse. Sa zapaženog Whirpool izdvojila bih Breather kao jednu od najreprezentativnijih pesama ovog pravca. Muzika u tečnom stanju.

9. Ride – Seagull (Nowhere,1990)

Definitions confine thoughts, they are a myth / Words are clumsy, language doesn’t fit / But we know there’s no limit to thought / We know there’s no limits..

Sapir-Worfova “teoreza” oborena

10. The Sea and Cake – Weekend (Car Alarm, 2008)

Savršena letnja chill-out pesma. Ne propustite da je provozate na bajsu.

11. Siouxsie and The Banshees – Cities In Dust (Tinderbox, 1986)

Siouxsie Sioux napisala je ovu pesmu nakon posete Pompeji i rusevinama koje su ostale nakon velike erupcije vulkana Vezuv koja se dogodila u prvom veku nove ere. Pevušeći uz njen zavodljiv, a opet eteričan glas i neodolevajući vrtoglavo dinamičnom ritmu ove pesme, obnovite istoriju i vratite se kroz vreme na ovo drevno mesto i trenutak.

12. Vivian Girls – Sixteen Ways (Share The Joy, 2011)

Njujorške pankerice napravile su sjajnu obradu Sixteen Ways Green On Red-a i njome oduvali čak i original.

13. Wolf Parade – What Did My Lover Say (It Always Had To Go This Way) (Expo 86, 2010)

Najbolja sa njihovog poslednjeg albuma Expo 86.  Just like the tumbling birds come tumbling down. I ova supernova se ugasila. Nažalost.

14. M. Ward – Four Hours In Washington (Transistor Radio, 2005)

Omiljena pesma svakog ko pati od nesanice. I da, nije uspavanka.

15. Scout Niblett – Miss My Lion (Alene Had It All Translation) (Lioness/Miss My Lion – split 7″ with Songs: Ohia, 2001)

Uz M. Warda, jož jedan predstavnik portlandske scene na ovoj kompilaciji. Bučna gitara i bubanj, uz Emin umiljat a opet žestok glas, ostaviće vas bez daha.

16. Cocteau Twins – Garlands (Garlands, 1982)

Ne propustite prve albume ovog ambijentalnog gothic sastava iz Škotske - Garlands, Victorialand, Treasure, kao ni rane kompilacije i EP-jeve. Za početak, najlepša Garlands sa istoimenog prvog albuma objavljenog 1982.

17. Slowdive – Alison (Souvlaki – Remastered, 2005)

Kada je u pitanju shoegaze/dream pop muzika, Slowdive-ov Souvlaki smatra se remek-delom ovog pravca. Savršeno, opojno i prelepo. Ceo album takođe.

18. Sonic Youth – Little Trouble Girl (Washing Machine, 1995)

Sa omiljenog Washing Machine fenomenalna pesma o prvim leptiricima i seksualnim iskustvima. Samo za nevaljale devojčice.

19. Sharon Van Etten – Give Out (Tramp, 2012)

Prelep, emotivan i iskren vokal, a uz to nadasve talentovan za pisanje odličnih tekstova. Give Out sa jednog od najboljih izdanja iz 2012 posvećen je jednoj velikoj ljubavi – onoj od koje se ne odustaje lako.

20. Jessica Lea Mayfield – Sometimes At Night (Tell Me, 2011)

Jedna od manje poznatih blues/country kantautorki specifične i ugodne boje glasa.

21. Jessamine – Continuous (Don’t Stay Too Long, 1998)

Još jedan nepravedno i neobjašnjivo potcenjen bend – supersonični i psihodelični post-rock sastav iz Ohaja.

22. Luna – Chinatown (Penthouse, 1995)

Moram priznati da sam za ovaj bend čula nedavno, kroz ovu pesmu naravno, i shvatila da se mora naći na ovoj listi. Bend osnovan nakon poznatijih Galaxie 500 (kod nas i poznatijeg novosadskog benda) a čiji sastav pored njihovog pevača i gitariste Dean Warehama upotpunjuju i Stanley Demeski  iz The Feelies i Justin Harwood iz The Chills. Kako Rolling Stone kaže: “Ovo je najbolji bend za koji nikada niste čuli”.

23. Sebadoh – Soul And Fire (Bubble & Scrape, 1993)

It’s all the matter of soul and fire – infatuation or true desire. Never forget.

24. Father John Misty – Hollywood Forever Cemetery Sings (Fear Fun, 2012)

Trenutno jedan od miljenika Sup Pop etikete na svom prvim singlu priseća se događaja koji su usledili nakon smrti njegovog dede, a koji uključuju i seks uz opijate na čuvenom groblju. Kakav način da se oda pošta! Uz život punim plućima, naspram mrtve tišine.

25. Radiohead – There There (Hail To The Thief, 2003)

Hail to the album! U čast desetogodišnjice od izlaska albuma, magična i misteriozna There There. “Just cause you feel it, doesn’t mean it’s there” - lažna sreća koja se kupuje novcem ili možda pogrešna predstava o ljubavi koju ljudi mogu da imaju? Još neka interpretacija?

Download

/p

p

 The Beatles – Here Comes The Sun (Abbey Road, 1969)

Najbolja pjesma koju je George Harrison ikada napisao, i meni jedna od omiljenih Beatles pjesama (očigledno).

The Rolling Stones – Wild Horses (Sticky Fingers, 1971)

Ok, možda je malo previše očigledno, ali posle Bitlsa – Stounsi. I njihova najbolja pjesma, koja je bajdvej, snimljena u legendarnom i već pominjanom na ovom blogu Muscle Shoals studiju u Alabami.

The Clash – Hitsville UK (Sandinista, 1980)

Kad sam već krenuo ovim lejm preočiglednim stazama, idemo i na treći veliki britanski bend. The Clash imaju gomilu pjesama za koje će njihovi fanovi reći da su daleko bolje, ali meni je Hitsville UK jedna od omiljenih, ako ne i omiljena. Pjesma koja govori o usponu izdavačkih kuća u muzičkoj industriji, a pjeva je Ellen Foley.

Queens Of The Stone Age – Go With The Flow (Songs For The Deaf, 2002)

Josh Homme i ekipa su 2002. izdali svoje najbolje izdanje, Songs For The Deaf, jedan od najboljih rock albuma prethodne decenije.

The Raveonettes – Attack Of The Ghost Riders (Whip It On, 2002)

Još jedan vrhunski album iz te 2002. godine je bio i debi danskog dua The Raveonettes. Čitav album u b-minor, promovisao je bend u jedan od najzanimljivijih makar u Evropi, a i šire. Kasnije su samo potvrdili kvalitet na narednim izdanjima.

Big Star – September Gurls (Radio City, 1974)

Najbolja pjesma najboljeg power pop benda ikad. Gomila bendova koji su našli svoje mjesto na ovoj listi su odrastali na muzici Big Star, od R.E.M. do Yo La Tengo. Čak je i Katy Perry poštovalac! Ok, to nije pozitivna stvar..

The Pogues – Body Of An American (Poguetry in Motion, 1986)

Ako je dovoljno dobra za Baltimore pOlice, dobro je i za Dirty South top 500!

The Dresden Dolls – Coin-operated Boy (The Dresden Dolls,2003)

Sa najboljeg albuma The Dresden Dolls, najbolja pjesma koju je Amanda Palmer ikada napisala.

The Smashing Pumpkins – 1979 (Mellon Collie and the Infinite Sadness, 1995)

Mislim da sam nekoliko puta na blogu već pominjao u kojoj mjeri mi je grunge pokret nezanimljiv (da budem blag). The Smashing Pumpkins su jedini bend koji ima nekih dodirnih tačaka sa tim koji volim (mada već mogu da zamislim kolutanje očima i komentare “nisu oni granđ!”). 1979 je pjesma o, što bi naš narod rekao, careless youth. Mellon Collie and the Infinite Sadness je sjajno izdanje sa gomilom odličnih pjesama, 1979 je samo najbolja od njih.

Joy Division – New Dawn Fades (Unknown Pleasures, 1979)

Jedna od najmoćnijih i najemotivnijih pjesama koje je Ian Curtis napisao. Gitarski rif Benarda Sumnera protiv bas rifa Petera Hooka. Savršenstvo.

Sunset Rubdown – Us Ones In Between (Shut Up I Am Dreaming, 2006)

Pencer Krug i društvo su 2006. izdali sjajni Shut Up I Am Dreaming sa kojeg bi komotno pola pjesama moglo da se nađe na listi najboljih.

Daniel Johnston – Love Not Dead (Fear Yourself, 2003)

Daniel Johnston, jedan od najboljih tekstopisaca u istoriji pop muzike je, što se mene tiče, svoju najbolju pjesmu napisao na svom petnaestom albumu, Fear Yourself iz 2003. Iako sam album nije njegovo najbolje izdanje, Love Not Dead je fenomenalan primjer Johnstonove genijalnosti.

Arab Strap – Shy Retirer (Monday At Hug And Pint, 2003)

Još jednom, pijani bradati Škoti na listi. Ovaj put sa pjesmom o ekstaziju. Najbolja plesna pjesma protekle decenije.

…Trail Of Dead – Mistakes And Regrets (Madonna, 1999)

Mislim da sam već pomenuo da je Source, Tags and Codes najbolji Trail of Dead album, ali i ovih par što su Conrad Keely i ekipa izdali prije njega su odlični, a Mistakes and Regrets je moguće i najbolja pjesma koju su ikad napravili.

Rilo Kiley – My Slumbering Heart (The Execution of All Things, 2002)

Rilo Kiley su, kao i Trail of Dead, jedan od onih bendova koji su bili fenomenalni, pa onda upali u kreativnu krizu. Ali, mnogo mi je lakše da to oprostim Jenny Lewis, nego nekom tamo Conradu Keeleyu. A i Execution Of All Things je bio odličan album, a My Slumbering Heart rastura.

Drive By Truckers – Outfit (Decoration Day, 2003)

Jason Isbell, dok je još bio u Drive By Truckers, napisao je jednu od najboljih svojih pjesama, a i jednu od najboljih pjesama uopšte, što se mene tiče. Napisana iz perspektive oca koji se obraća sinu. Fenomenalno

Two Cow Garage – Should’ve California (Three, 2007)

Micah Schnabel je definitivno jedan od najboljih tekstopisaca današnjice, zajedno sa između ostalih, i Jasonom Isbellom, a i svim ostalima koje ubacujemo u ove liste, a Should’ve California vjerovatno njegovo najbolje djelo do sada.

Richmond Fontaine – Capsized (Thirteen Cities, 2007)

Thirteen Cities je muzička varijanta road movieja. Nije među mojim omiljenim Richmond Fontaine albumima, ali pjesma Capsized jeste jedan od hajlajta njihovog opusa

Lucinda Williams – Crescent City (Lucinda Williams, 1988)

Pjesma posvećena njenom rodnom New Orleansu, inspirisana Cajun muzikom.

Bright Eyes – Let’s Not Shit Ourselves (To Love And To Be Loved) (Lifted or the story is in the soil, keep your ear to the ground, 2003)

10 najboljih minuta u karijeri Conora Obersta.

The Undertones – Teenage Kicks (The Undertones, 1978)

Ne znam jel ovdje potrebno posebno pojašnjenje. Ko ne voli ovu pjesmu, ne voli Kosovo. Fact.

Architecture In Helsinki – Wishbone (In Case We Die, 2005)

Predstavnik Australije na Dirty South vol. 7. Jedna od onih pop pjesmica kod kojih ne možete a da ne lupkate nogom o pod, ili upražnjavate neku srodnu radnju.

Tilly And The Wall – You And I Misbehaving (Wild Like Children, 2004)

Kao i gore, savršena uplifting pop pjesmica. Spiritualni naslednici benda Park Ave.

The Good Life – Inmates (Album Of The Year, 2004)

Tim Kasher, najbolji prijatelj Conora Obersta, i četvrti predstavnik Omahanske scene na ovoj listi, izdao je 2004. svoje remek dijelo, Album Of The Year. Inmates je desetominutna pjesma koju ne pjeva Kasher, već Jiha Lee, povremena članica benda.

Mogwai  - R U Still In 2 It (Young Team, 1997)

Young Team je jedan od hajlajta karijere Mogwai, a i post rock pokreta uopšte. Na ovoj pjesmi, najboljem predstavniku albuma, vokali pripadaju Aidanu Moffatu iz Arab Strap.

download

Soap&Skin – Sugarbread (Sugarbread EP, 2013)

Austrijanka Anja (volim te! Goblin) pokazuje da su 23 godine sasvim dovoljne za dobar mrak, ako imaš pravilne crte lica, lepu kožu i intimo sapun (ako nemaš). Mračili smo mi i s manje, a verujem da je i ona.

CHELSEA WOLFE – I LET LOVE IN (Nick Cave & the Bad Seeds cover) (Demo, 20XX)

Juče sam fejvovao tvit koji kaže da ova death-industrial diva (takve najviše/jedino(?) volim) uskoro nastupa u Sankt Peterburgu. Stanite, ne preskačite je, siguran sam da će viknuti Free Pussy Riot.

Vår – Brodermordet (At War for Youth 7″, 2012)

Vårljivo leto ’12, Petar Cvetković proveo je i u Kopenhagenu, odakle je ovaj koldvejv gej-kvartet (gejvejv). Voleo ih je i pre (no homo), ali po povratku nije imao druge nego da ih voli još više s obzirom na obilazak.

Yann Tiersen – The Gutter (Skyline, 2011)

Ovo nije ona verzija koju sam slušao penjući se Bulevarom oslobođenja na Vračar, praveći se da nisam poranio jedno četiri godine u barselonsku Ramblu, nego da je baš meni među slučajnim prolaznicima sviraju 2012, ali je jedna od najboljih pesama ikada, a čak nisam siguran je li izvedena na Kolarcu. Oluk.

Zola Jesus – Diamonds (Rihanna cover) (Sacred Bones present: Todo Muere Vol. 3, 20. 4. 2013)

Sve umire, sugeriše nam naslov već trećeg dela kompilacije koju moja omiljena izdavačka kuća izdaje za Record Store Day, ali njih dve, obrađena i obrađivačica, dijamantima su se izborile za večnost. Manifest destiny nije na listi zbog ove obrade, nije je izvela u Zagrebu, ali izvešće je, valjda, najesen u Rejkjaviku.

The Holydrug Couple – Je T’aime Non Plus (Jane Birkin & Serge Gainsbourg cover) (Todo Muere 3, 2013)

Čileance Föllakzoid preferiram u psiho-kraut-spejs partiji preferansa koju igram s njima i ovima, isto tamošnjima, koji su, obradivši istorijski duet, kaširali preferirane, bolje rezonirajući s karakterom liste. Eto me najesen u Solunu ako ne stignem jagodinskim vozom na Island. Uz zaposlenje+razumevanje direktora.

Fugazi – Blueprint (Repeater, 1990)

Biću iskren, nije da inače nisam: Evens, the, bend koji Mr. Dischord tvori sa svojom suprugom, moja je šolja čaja, jer sam pretežno čovek svog vremena. Dilaver je još onda imao ispisane nazive benda i albuma oko zvonceta (znate li bolje mesto da piše repeater?), KDA (vidi idući bend) citira neke stihove ove pesme (čuj iduću stvar), što su za mene nesporne reference, a i kultni potencijal ove instance je nedvosmisleniji.

The Knife – Raging Lung (Shaking the Habitual, 9. 4. 2013)

And that’s when it hurts, when you see the difference, it’s a raging lung, and a difference, what a difference, a little difference would make. To su ti stihovi koje kvotuje KDA, a brat joj, jemčim, razume, pošto se žali da obično ne razume o čemu ona to peva (zato ne pevam, dovoljno što nerazumno pišem), jer je od njega i pokupila literaturu prepisavši bibliografiju njegovih ženskih studija. Ja samo mogu da potvrdim da je Full of Fire singl god, da se neizmerno radujem kad u spotu prepoznam stokholmske ulice kojima sam vozio bajs, ali da mi je tribalni ritam pobesnelih pluća prvi privukao pažnju prilikom premijernog preslušavanja; a tek kad onako otpeva ovakav refren, postaje jasno zašto mi Zola više nije omiljena. Karin je voli, vodila ju je na turneju kao Fever Ray, a izgleda da voli i Srbe, s obzirom na ф u the Kniфe i pominjanje lutrije geografije u ovoj pesmi, pa mi recite da podtekst toga nije Косово је Србија. I recite mi da ovaj leptir, baš s ove fotke, nije onaj evrovizijski od sinoć (za Norvežanku sam glasao, ipak).

David Bowie – Heroes (Heroes, 1977)

Mi deca sa stanice Zoo (koju je opevao i Jootoo) knjiga je koja mi je preventivno uzeta iz biblioteke krajem osnovnjaka. Kristijana F, čija je to autobiografija, imala je ovu ploču i išla na njegov koncert (ne sećam se da li baš u diskoteku Sound, u koju su inače izlazili; verovatno ne, već tad je bio veliki DB), a Ema Votson i “Kevin”, u The perks of being a wallflower, ne znaju u autu ko peva, ali im se dopada. Takav sam ja bio krajem veka, u međuvremenu sam čak pronašao jednu baš Kristijaninu pesmu na kompilaciji Berlin 80, ali ona, osim posvećene signifikantnosti, ipak ne narasta do antologijske svevremenosti Heroja.

Cat Power w/ Iggy Pop – Nothin But Time (Sun, 2012)

Trideset pet godina kasnije (ništa sem vremena), Čen Maršal poželela je da snimi rimejk Heroja, koji jasno referira ali i dalje nije obrada, sa samim Dejvidom, ali izjalovilo se u korist pank popa Igija. Petru je drago da jeste, jer je postojala makar mala nada da će bicikliranje u funhouse Grena Lund ishoditi izvođenjem blajhane i ostrigane mačje snage na scenu. To se nije desilo, ali ipak mi je draže što duet ima ove činioce.

Trust – Sulk (Single Edit) (Arts & Crafts Sampler Vol. 8, 2012)

Maya Austra i kanadski hipster, koji uistinu ima glas kao moj imenjak Heppner (Wolfsheim notirajte ne bude li mesta ni za njih), takođe uskoro nastupaju u Sankt Peterburgu (sada u Sacred Bones dresovima podrazumevanog natpisa Free Pussy Riot), ali sveži sintpop stare škole nadasve je samodovoljan. Tanz.

Tiamat – Thunder and Lightning (The Scarred People, 2012)

Ogrebani, ne uplašeni švedski ljudi (mada je ćelavi vanzemljak van zemlje, kod solunske cure (znam sve tračeve)) svakako imaju značajnijih pesama (videti folder gimnazijski gotik) od ove stadionski zarazne, koja je bila namenjena pevačevom sajd-projektu Lucyfire, u kojoj se čak i ne pominje a girl from Serbia kao u jednoj drugoj albumskoj, ali izostala je kompilacija najboljih pesama 2012, pa ih zato sada forsiram.

The 69 Eyes – The Chair (Live) (Helsinki Vampires, 2003)

Helsinški vampiri (iz odbora za ljudska prava) ugrizli su me na 1. Egzitu, kada sam kupio neki italijanski časopis s CD-om na kom je bila upravo ova stvar, doduše studijska verzija. Kad su i lično došli na đavu, ja nisam, pa sam im krenuo u grad da ih tražim, a oni našli da album snimaju u Stokholmu, gde ih ne videh.

Katatonia – The Racing Heart (Dead End Kings, 2012)

Evidentno je da, kao i zemljaci im Švedi odmalopre (ni jedne, ni druge, ni Opeth nemaju u stok-pabu), imaju značajnijih pesama (videti isti onaj folder), ali i ova je dovoljno dobra i sigurno bi bila izvedena u Budimpešti 2005.

Shining – For My Demons (Katatonia cover) (Lots of Girls Gonna Get Hurt EP, 2012)

Depresivni suicidni blek metal kome je od koncertne seče ostao katatonični nemetal. Onaj plemeniti.

H. I. M. When Love and Death Embrace (Live At Finnvox Studios) (Tears on Tape, 2013)

His Infernal Majesty, ako ste se pitali šta znači. U prvom redu, ako ste se pitali gde sam bio probivši se kroz masu 2006. Tezgaroška verzija, jer nemam kako da prebacim njihov prvi album s originalne kasete.

Anathema – Alternative 4 (Alternative 4, 1998)

Imao sam kako da prebacim ovu pesmu s originalnog poklon-diska. Posveta se, očekivano, nalazi na stranici stihova Lost control, i iako sam zbog toga i izbegavanja singlova i naslovnih numera hteo da ubacim baš nju, ipak je ova autohtona vrsta, kakvih nema mnogo u metalu. Liverpul ima nove Bube, a ja sam imao sagovornika u Denijevom blizancu Viniju Kavani, posle njihovog peštanskog nastupa te 2006.

Hope Sandoval & the Warm Inventions – Clear Day (Bavarian Fruit Bread, 2001)

Sioran, kao ni ja, ne voli baš vedre dane, osim otpevane mazznim nadanim snom toplih izumitelja srca.

Bitipatibi – Strela (Lešnici divlji, 14. 2. 2013)

Uni bi pa joj bi da mi svoj debi pokloni, pa su tako, šest dana po objavljivanju, lešnici završili u mom poštanskom sandučetu. Odonda spavam uz njih. U početku bih zaspao pre pretposlednje strele, ali s porastom temperature, dešava se i da ih dvaput obrnem pre nego što zaspim. Na sreću i tugu. Strela u srcu zbilja sve pokreće. Naizgled krvareća i brutalna, a u stvari tako dostojna metafora ove dečje pesnice.

Lush – Desire Lines (Split, 1994)

4ad nekako dođe kao prirodno okruženje da opkoli strelicu. Album nije split, niti je splitski; tako se zove.

Depeche Mode – Freelove (Exciter, 2001)

Rembo kaže da niko nije ozbiljan u sedamnaestoj. U sedamnaestoj možda i nisam bio, ali kad sam za 17. rođendan 2002. dobio ovaj naručeni poklon CD, svakako sam postao. I na koncert ne otišao. A pre četiri godine smo čak i karte kupili, ali kad ti se ne da, a ovde si samo da bi pružio slobodnu ljubav… Z. Panović kaže da s ovog albuma valja samo Dream on. Samo sanjaj, glavni uredniče, ja disk bio naručio zbog ove.

K. K. N. Majka nam je noć (Manifest, 2011)

Uroš ih ne voli jer nije čuo ovu, jedan komentator me na ovom sajtu hejtuje jer su mi se našli na listi ‘11.

Kinovia – Dorothea (Knjiga Pelinova, 2007/8)

Neofolk na srpskom, neki od najlepših stihova srpskog jezika; jagodinskih bardova, svakako. Čast je čuti.

Veljanov – Fly Away (The Sweet Life, 2001)

Alexander je osamdesetih prošao kroz makedonska vrata javivši se na oglas Nemca Ernsta Horna, kojim je ovaj tražio pevača sklonog eksperimentisanju. Crnotalasna istorija (postoji li druga?) tako je dobila Deine Lakaien. Into my arms sam čuo (i video) u sedmom polugođu srednjaka, ali i onoliko puta otad, pa sam sad dohvatio ovu koja mi je pri ruci, a jako je volim. Njen lakej-oglašivač, nadam se, neće mi zameriti.

Anastasia – Passover (Before the Rain OST, 1995)

Premin na red dolazi taman kad sam se umorio. Takvi smo bili i tokom devet dana pomenutog 1. Egzita, ali kad smo naišli pred glavnu binu s koje se začulo како кедар разгранат a ono drvo zdesna simuliralo isti, desio se preokret, pravi početak mene s ove liste i start veka, iako je pesma izašla šest godina ranije. Pre kiše je jedan od mojih omiljenih filmova, verovatno omiljeni iz bivše YU. Nedavno preminuli američki kritičar, čije ime sam nažalost zaboravio (pitajte Alekseja Kišjuhasa), visoko kotira isti na svojoj bitnoj listi. Goran Trajkoski ime je koje ne zaboravljam, koje peva ove stihove i komponuje ovu uzvišenu umetnost. I nije trgovac, kako odgovara dok mi u Skoplju uz pivo poklanja potpisani Nokturnal avgusta 2010. Hvala! Veljanov (da, ovaj prethodni) ga je zato i vodio na svoju nemačku turneju, a stiže i da komponuje za pozorišne predstave i Bioskopiju, svoj novi sastav s Elenom Hristovom, koju slušaoci Baklave dobro znaju.

download                                                                                                                                                                                                                           << Prethodnih 25

Jedan od relevantnijih bendova nove američke folk scene, indie-pop sekstet kamernog zvuka, u okviru promocije njihovog najnovijeg albuma Who Needs Who, nastupiće 18. maja u novosadskom klubu The Quarter. Kao podrška, pridružiće im se North America,  psihodelični instrumentalni duo iz Njujorka i naš dobro poznati indie rock sastav The Mothership Orchestra. Ne znate ko su Dark Dark Dark, a na pomen North America setite se da ne bi bilo loše proveriti još jednom svoj status na američkoj lutriji? Još jedan razlog da odete na koncert i sve to promenite.

Ulaznice se mogu nabaviti preko GIGS TIX-a, kao i u kafe Šikarici (Skadarska br. 22) u Beogradu, po ceni od 800 dinara dok će na dan koncerta iznositi 1000 dinara.

# 101-125

1.Cocorosie – After The Afterlife (Tales Of A Grass Widow, 2013)

Dobrodošli u svet CocoRosie. Svet neobičnih prizora, nama potpuno stran i nejasan. Naravno da nam deluje uvrnuto kada smo se navikli na pravila i “normalnosti” ovog našeg nesveta. Ako ih smo na trenutak zaboravite i prihvatite poziv Sierre i Biance, naćićete se u svetu u kojem vladavina patrijarhata ne važi, već u kojem žene (i svi ostali) žive nesputano, lišeni bilo kakvog društvenog položaja, u skladu sa svojom i prirodom oko njih. U našem svetu se ne živi. Probajmo sa sledećim.

2. Beck – Lost Cause (Sea Change, 2002)

Ipak nije bilo teško izabrati najbolju pesmu multitalentovanog i heperproduktivnog Beck-a. Lagana, nežna i prelepa. Žrtvovati se za nekoga može biti lepo iskustvo, ali samo dok god znaš da bi taj neko isto učinio za tebe. U protivnom, boriš se za izgubljen slučaj.

3. Dead Moon – It’s Ok (Crack In The System, 1994)

Dream of the 90s is alive in Portland! Kako je tek bilo sjajno živeti tamo baš u to vreme, a tek biti na jednoj od svirki ovog fenomenalnog punk tria. Veterani portlandske alternativne scene (zar postoji neka druga portlandska scena?!)  žestokog, sirovog zvuka pojačanog pozitivnom energijom, osvojiće vas na prvo slušanje.

4. Birdengine – Buried In The Black Snow (Live at Folk House, Bristol, 2008)

One-name, one-man band projekat Lawry Joseph Tilbury-ja. Malo ko je čuo za ovog mračnog, melanholičnog freak-folkera, a što je više nego začuđujuće s obzirom na prilično osoben stil muzike koji karakteriše njegovo stvaralaštvo. Doduše, moguće je da je razlog upravo taj.

5.Elliott Smith – Southern Belle (Elliott Smith, 1998)

Vrlo često, umem da čujem najčudnije stvari. Prvo sam mislila da refren ide: “kill the southern belle”, te da je pesma o manipulativnoj južnjačkoj lepotici koja utapa muška srca u južnjačku utehu. Eliotov glas i predivna akustična gitara bili su mi i više nego dovoljni da bih obratila pažnju na tekst. Daleko od toga. Ustvari, pesma govori o njegovom nasilnom očuhu koji svojim ponašanjem ubija njegovu majku. Južnjački mentalitet (sličan onom kod nas) smatra to normalnim i prihvatljivim, štaviše očekivanim ponašanjem. I onda su Antony i CocoRosie devijantni. Prelepa pesma u svakom slučaju.

6. Rivulets – Heartless (You Are My Home, 2006)

Nathan Amudson aka Rivulets, još jedno je manje poznato ime sa dreamy/low/acoustic scene. Prigušena svetla, poluprazan bar, nekoliko ljudi sedi za šankom dok još par njih ispija svoja pića za stolovima ispred bine. Nathan sedi na pozornici sam sa svojom gitarom i šaputavim, umirujućim glasom stvara hipnotišuću atmosferu. Magično.

7. Cat Power – Nude As The News (What Would The Community Think, 2004)

Najbolja Cat Power pesma. Ubedljivo.

8. Sunset Rubdown – Shut Up I Am Dreaming Of Places Where Lovers Have Wings (Shut Up I Am Dreaming, 2006)

Wolf Parade ili Sunset Rubdown? Najbolje je da ispratite celu DS 500 listu i odgovor pronađete u broju pesama od ova dva benda koje su se našle na njoj. Ali ako mene pitate, mogu vam odmah reći da je ovo bend koji sam prvi čula, i čiji me je  album Dragonslayer oduševio u trenutku. Kasnije sam čula i Shut Up I Am Dreaming Of Places Where Lovers Have Wings i na njemu ovu veličanstvenu stvar. Svako ko je bio ili jeste u vezi na daljinu, verujem da je maštao o jednom takvom mestu.

9. Autopark – Kubrick (Autopakao, 2012)

Ćutanje je dugo bila moja omiljena Autopark pesma. Izlaskom Autopakla i prvim preslušavanjem pesme Kubrick stvari su se promenile. Tada, slušajući reči pesme, skapirala sam ih na način koji se savršeno uklapao u neku moju priču i to je, uz predivnu atmosferu koja vlada ovom pesmom, možda razlog što me, kad god je čujem, savlada i podseti na snove koje sam tada imala i o kojima i dalje maštam. Kasnije sam u jednom intervjuu sa bendom pročitala viziju koja stoji iza pesme, sasvim drugačiju od moje koju ipak smatram boljom od originalne.

10. Weezer – Say It Ain’t So (Blue Album, 1994)

Your jaw is a heartbreaker. Sećam se da sam to prvi put čula umesto Your drug is a heartbreaker :) Jedna od najboljih sa njihovog prvog Plavog albuma.

11. Talking Heads – This Must Be The Place(naive melody) (Speaking In Tongues, 1982)

Dom je tamo gde je osoba sa kojom se osecas sigurno i voljeno. Predivno.

12. The Chills – Pink Frost (Kaleidoscope World, 1986)

Ne znam za puno bendova sa Novog Zelanda. Iako, čudno je to, s obzirom na to da se najbolja muzika stvara upravo na najdosadnijim mestima. Izgleda da je tamo najdosadnije bilo upravo 80ih godina, te je otuda i jedna od najboljih pesama ikad nastala baš u tom periodu. Pesma o strahu od smrti voljene osobe.

13.Carissa’s Wierd – You Should Be Hated Here (Theyll Only Miss You When You Leave Songs 1996-2003, 2010)  

Debate oko toga koji benda iz Sijetla je najbolji, uglavnom se svode na Nirvanu ili Pearl Jam. Odgovor je sasvim očigledan – pa to je Carissa’s Wierd, naravno! Bend koji sam ipak trebala da slušam u tinejdžerskom dobu, čula sam tek pre nekoliko godina. Dinamičan, a opet prigušen zvuk, šaputavi  isprepleteni vokali Jenn Ghetto (S) i Mat Brooke (Band Of Horses), kao i neki od najlepših stihova koje sam čula, najbolje opisuju ovu pesmu.

14. Iron & Wine – Jezebel (Norfolk – Live Album, 2009)

Niste čuli za Sam Beama? Jeste? U svakom slučaju, live album iz Norfolka je nešto što morate da čujete, naravno, ako već niste. Najlepša verzija njegove najlepše pesme nalazi se upravo na njemu.

15. Magnolia Electric Co. – I Can Not Have Seen The Light (What Comes After The Blues, 2005)

Jason Molina sa svojim drugim, podjednako dragim bendom, nudi utehu u rešima: Will I have to be alright all of the time / No one has to be alright all of the time. Koliko istine samo ima u naizgled jednostavnim stvarima.

16. Lou Barlow – Too Much Freedom (Goodnight Unknown, 2009)

Naizgled vesela i zabavna, ovo je ipak još jedna Luova emotivna pesma. Osećajno srce praćeno predivnom akustičnom gitarom.

17. Nada Surf – Jules And Jim (The Stars Are Indifferent To Astronomy, 2012)

Iako neki više vole Nadu Surf kakvu je pamte iz 90ih, meni je ova pop pesma, inspirisana istoimenim francuskim new wave filmom i romanom o destruktivnom ljubavnom trouglu, jednostavno fenomenalna. Opčinjenost nekom osobom može biti veoma snažno osećanje, parališuće i zaslepljujuće.

18. Red House Painters – Have You Forgotten (OST – Vanilla Sky, 2001)

Nostalgična, ova pesma nas vraća u detinjstvo. Osećanja nikada kasnije nisu bila jednostavnija i iskrenija kao tada.

19. Yo La Tengo – Demons (Love + Genious = Yo La Tengo, 1996)

Nije bilo lako odlučiti se za najbolje pesme YLT-a, s obzirom da smo se dogovorili da objavimo najviše 5 pesama od jednog benda. Nažalost. YLT, kultni njujorški alternativni rock trio aka “najbolji bend ikada uz Low”, na ovoj listi zaslužuje daleko više od toga. S druge strane, bio je to i izazov. Za prvu, po mom izboru, izabrala sam Demons sa kompilacije pesama Love + Genious = Yo La Tengo objavljene 1996 na kojoj se prvi put našla u okviru njihovog izdanja (prethodno objavljena na OST-u filma I Shot Andy Warhol iz 1995. Neobjašnjivo, možda jedna od njihovih manje poznatih pesama. Ajrin predivan, umirujući glas i hipnotišuća atmosfera pesme, savršena su uspavanka.

20. Ride – Chrome Waves (Going Blank Again, 1992)

Šumovi, talasi, akustični, hromirani, zvonki, umirujući. Još jedan težak izbor najbolje pesme sa odličnog Going Blank Again. Najbolje od shoegazinga.

21. Sonic Youth – Pink Steam (Rather Ripped, 2006)

Najzavodljivija SY pesma.

22. New Order – 60 Miles An Hour (Get Ready, 2001)

Iako je većini Joy Division bio najveći bend sa Madchesterske scene, meni nikad nisu bili zanimljivi kao New Order. Odvrnite zvuk, napravite žur, ovo je pesma čijem ritmu nećete moći da se oduprete.

23. Blonde Readhead – Melody (Misery Is A Butterfly, 2004)

Pre više godina, kada sam prvi put čula Blonde Redhead, odnosno glas Kazu Mokino, mislim da nikada pre nisam čula nista neobičnije. Melodija me jos i dalje proganja o tada. However, she was always good to me, she was always kind to me.

24. PJ Harvey – White Chalk (White Chalk, 2007)

Previše je odličnih albuma Polly Jean Harvey, ali ipak, od ove ostrvske sirene, ovaj mi je najdraži. Verovatno mi najviše leži mistična i arhaična atmosfera, kao i zvuk klavira koji dominira čitavim albumom. Zamišljam Polly u jednoj od onih starinskih haljina sa “White Chalk” turneje kako stoji na jednoj od belih litica Dorseta, i kao neodvojiv deo te prirode, gleda negde daleko preko njih.

25. Portishead – Roads (Dummy, 1994)

Kada čujem prve stihove, odnosno glas Beth Gibbons u ovoj pesmi, svaki put se iznova naježim. Sve je savršeno – atmosfera koja vlada ovom pesmom opčinjavajuća je, kako zbog melanholicnog vokala Beth Gibbons, fenomenalnih stihova, tako zbog besprekorno uredjenog muzičkog aranžmana. Mislim da pesma govori o strahovima koje imamo jer mislimo da treba da idemo putevima koje nam nameće društvo jer smo u protivnom izopšteni i sami ako se zaputimo tamo gde osećamo da treba da idemo.

Download                                                                                                                                                                                                                               << Prethodnih 25

The Pipettes – Your Kisses Are Wasted On Me (We Are The Pipettes, 2006)

Kad su se pojavile 2006. godine bile su jedna od najzanimljivijih i najsimpatičnijih stvari na svjetskoj muzičkoj sceni. Njihova muzika je možda jeftina pop zabava, ali nekad je tih savršenih 3 minuta pop pjesmice najbolja stvar koja može da vam se desi. Kao u slučaju mega hit singla u izvođenju vokalnog sastava koje su činile Gwenno, Rosay i RiotBecky (sastav se mjenjao tokom godina, sada su u bendu neke potpuno nove djevojke, samo je Gwenno tu od stare garde).

Jesus And Mary Chain – Head On (Automatic, 1989)

Braća Reid su ovu pjesmu izdali 1989. godine, na albumu Automatic, a kasnije su je obradili i legendarni The Pixies i izdali na albumu Trompe Le Monde iz 1991. I u oba slučaja – među najboljim pjesmama ova dva benda.

Ramones  - KKK Took My Baby Away (Pleasant Dreams, 1981)

Pjesma koju je Joey Ramone (navodno) napisao nakon što mu je Johnny preoteo djevojku. Po toj teoriji, Joey, koji je liberal, je Johnnyja, koji je valjda bio konzervativni republikanac, poredi sa KKK. Po drugoj teoriji, mnogo manje zanimljivoj, Joey je imao djevojku crnkinju, čiji roditelji joj nisu dopustili da se zabavlja sa njim, a on ih je odmila zvao KKK. Izaberite koja vam se priča više sviđa.

Beulah – Lay Low For A Letdown (Handsome Western States, 1997)

Beulah su jedan od bendova sa legendarne etikete Elephant Six, iz grada Athens. Handsome Western States je najmanje ispeglan njihov album, i meni li;no najdraži, a Lay Low For A Letdown najbolji predstavnik albuma. Pravi pop dragulj kao i gotovo sve što su ljudi iz Elephant Six ikad izdali.

R.E.M. – It’s The End Of The World As We Know It (Document, 1987)

Ostajemo u džoržijskoj Atini, samo sa mnogo većim i poznatijim, i od relativno nedavno nepostojećim bendom. R.E.M. su It’s The End Of The World… izdali prvi put 1987. godine, a pjesma je nastala u isto vrijeme kada i, do 2003. neobjavljivana Bad Day (koja se isprva zvala PSA), a pjesme su prilično slične i po temama i po tempu. R.E.M. su oduvijek bili bend koji se nije ustručavao od političkih i socijalnih komentara, a It’s The End Of The World… je jedan od najboljih primjera.

Radiohead – Idioteque (Kid A, 2000)

Jedna od najboljih Radiohead pjesama. Nisam baš najsigurniji o čemu tačno pjesma govori, ali vrlo vjerovatno o apokalipsi, kakvoj god – ekološkoj, terorističkim napadima ili šta već. Prilično depresivno, ali i genijalno.

Godspeed You! Black Emperor – Dead Flag Blues (F♯ A♯ ∞, 1997)

Soundtrack za apokalipsu. Vrhunac post-rock pravca (čitav album, a pogotovo ovo remek djelo).

Manic Street Preachers – Little Baby Nothing (Generation Terrorists, 1992)

Singl sa prvog albuma Generation Terrorist, sa vokalima legendarne Traci Lords. Legenda kaže da je prvobitno za tu ulogu planirana Kylie Minogue, ali zbog ugovora sa svojom izdavačkom kućom nije mogla da pomogne Meniksima. U svakom slučaju, Traci Lords je daleko bolji izbor, s obzirom na temu pjesme.

Neutral Milk Hotel – In The Aeroplane Over The Sea (In The Aeroplane Over The Sea, 1998)

Evo nas opet u gradu Athens, savezna država Georgia. Jeff Mangum i ekipa su snimili konceptualni album pop pjesama o Ani Frank. Dakle, i naslovna pjesma sa ovog albuma govori o istoj temi. Srećna vijest za čitav univerzum je – Neutral Milk Hotel su se ponovo sastavili i naredne godine će ići na svjetsku turneju!

Wilco – How To Fight Loneliness (Summer Teeth, 1998)

… Just smile all the time, kaže Tweedy. Al zajebava. Ova pjesma je (očigledna?) sprdnja, ili da budem blaži – sarkastičan osvrt na “fake it ’til you make it” ideje o sreći. Sa meni najboljeg Wilco albuma Sumerteeth. U doba dok je Tweedy bio zadovoljan kada napiše fenomenalnu pjesmu i kada još nije bio opterećen strahom od prevelike popularnosti i željom da bude umetnik.

The Gaslight Anthem – Blue Jeans & White T-Shirts (The Señor And The Queen EP, 2008)

Brian Fallon je jedan od najboljih songwritera prisutnih na svjetskoj muzičkoj sceni, a pjesma Blue Jeans & White T-Shirts je posvećena muzičkoj sceni Nju Džersija. Kao što je slučaj sa većinom Fallonovih pjesama, i ova je puna referenci – na Springsteeonovu Sandy, između ostalog. The Señor And The Queen je, moguće, najbolji EP u prvoj deceniji 21. vijeka.

Hello Saferide – 2006 (Would You Let Me Play This EP 10 Times a Day?, 2006)

Šveđanka Annika Norlin vam možda nije poznata, ali vjerujte mi – zna da napravi savršenu pop pjesmicu. S vremena na vrijeme izdaje albume i na švedskom, pod imenom Sakert!

Gogol Bordello – Through The Roof ‘n’ Underground (Multi Kontra Culti Vs Irony, 2002)

Njujorško-ukrajinski gypsy-punk sastav Gogol Bordello je već više od deceniju prisutan, i oduševljava ljude na koncertima gdje god da se pojavi. Lider sastava Eugene Hutz je stigao i da se pojavi u (odličnom) filmu Everything Is Illuminated, za koji su radili i muziku, a pjesma Through The Roof ‘n’ Underground je postigla veću popularnost zahvaljujući (još jednom odličnom) filmu Wristcutters: A Love Story, hrvatskog reditelja Gorana Dukića. Uz to, odlična je.

Arcade Fire – Rebellion [Lies] (Funeral, 2005)

Arcade Fire su se pojavili 2005. godine sa albumom Funeral i za kratko vrijeme stekli ogroman broj fanova, među kojima smo i mi. Čitav album je fenomenalan (kao i njihov najsvježiji Suburbs), a vjerovatno najveći hit sa njega je pjesma Rebelion. Drugi najbolji bračni bend (iza Yo La Tengo). Što bi rekao Rafa Benitez – fact!

Broken Social Scene – Almost Crimes [Radio Kills remix] (You Forgot It In People, 2002)

Još jedan fenomenalan (i mnogobrojan) kanadski bend (a pojavilo ih se gomila u proteklih 10ak godina). Osnovao ga je Kevin Drew krajem devedesetih, a tokom godina su kroz njega prošli mnogi super likovi, poput Leslie Feist, Murray Lightburn (The Dears), zatim članovi benda The Stars i mnogo drugih poznatih kanadskih indie muzičara. You Forgot It In People je, meni barem, i dalje njihov najbolji album, a Almost Crimes najbolja pjesma, iako iskreno nemam ni najmanju ideju o čemu je.

The Strokes – Trying Your Luck (Is This It?, 2001)

Sjećate se kad su se The Strokes pojavili 2001? Good times. Is This It? je i dalje sjajan album, stojim iza te tvrdnje 100%. To što nikad posle toga nisu napravili skoro ništa vrijedno pažnje je druga stvar.

Magnetic Fields – Born On Train (The Charm Of The Highway Strip, 1994)

Pjesma (i čitav album) su puni referenci na vampire. Nisam siguran da li je to tačno ili samo interpretacija nekih maštovitih fanova, ali činjenica je da je svijetu potrebno više pjesama o vampirima. Volim da mislim da su Buffy i Angel tajno slušali Magnetic Fields. Wait… i jesu! Dobro, nisu oni slušali, ali su se Magnetic Fields čuli u Buffy The Vampire Slayer.

The Only Ones – Another Girl Another Planet (The Only Ones, 1978)

Samo nečovjek može da ne misli da je ovo jedna od najboljih pjesama ikad.

The Wrens – She Sends Kisses (The Meadowlands, 2003)

The Wrens albume izdaju na svakih 10 godina, ali vrijedi ih čekati. The Meadowlands je po nekima (Magnet magazin) bio najbolji album te 2003. She Sends Kisses je svakako jedna od najboljih break up pjesama iz te godine, A i šire. Charles Bissel stvarno zna da napiše pjesmu.

Jenny Lewis with The Watson Twins – You Are What You Love (Rabbit Fur Coat, 2006)

Jenny Lewis (Rilo Kiley) je jedan od najboljih tekstopisaca, ili je makar bila prije poslednjeg Rilo Kiley albuma. 2006. godine izdala je album u saradnji sa sastavom The Watson Twins, koji nije bio nešto puno zapažen, ali pjesma You Are What You Love je postala jedna od onih koje su do iznemoglosti slušane na putu od kuće do fakulteta, u prijatnoj atmosferi beogradskog gradskog saobraćaja.

 download

# 51-75

Leonard Cohen – Avalanche (Songs of Love and Hate, 1971)

Citiraću se iz teksta prvoobjavljenog ovde: kad je bio njihov vršnjak (33-godišnjaka), kudikamo rafiniranije revolucionarno (i)stupio je na muzičku scenu; relativno kasno, posle mnogo godina pesničenja, koje je ostalo glavno, što ne znači da je muzika na bilo koji način sporedna, naprotiv! Kraj citata, početak čičinog trećeg albuma, prvog koji sam čuo, objavljenog četiri godine nakon debija. In my secret life je trebalo da se nađe ovde, jer sam je šerovao uoči beogradskog koncerta kao omiljenu, ali ova mi je nekako priličnija, a i Olja Bećković ima običaj da je pusti dok se javljaju gledaoci nedostojni da je čuju. Dostojni ne zovu. Tajanstveni Kanađanin jevrejskog nosa (što je pravo čudo s obzirom na to da je Jevrejin) ne bi.

Tuxedomoon – Litebulb Overkill (Desire / No Tears EP, 1978)

Baron Brown, kako voli da se zove u jednoj drugoj pesmi, komponovao je i izveo ovu na prošlogodišnjem beogradskom koncertu njujorških bestalasnih post-a-avant-pankera. Ne da sam bio. 21. 2. 2007. jesam, ali ne sećam se jesu li je izveli, jer mi se mantalo, sve mi se mantalo, usled pelinkovca i piva u Manježu. Blaine, moj FB-prijatelj a u slobodno vreme između ostalog i violent violinist, ima grčku curu. Tamo i živi.

Uncle Acid (and the Deadbeats) – Poison Apple (Mind Control, 2013)

The Deadbeats su ostali na Rtnju, te nisu potpisani na omotu, ali zato je tu ujka Kiselina (a izgleda da je svaki takav), psiho delija, koji inklinira neveselim sedamdesetim rendajući otrovnu, a zlatnu, jabučicu.

Klinik – Moving Hands (Live) (End of the Line, 2001)

Belgijanci Dirk Ivens i Eric van Wonterghem, i još jedan-dva FB-neprijatelja, restruktuirali su stečajni Absolute Body Control u pionirsku EBM Kliniku 1985. Ne treba onda da čudi što sam se te godine i rodio. Dirk i dark drug mu i dan-danas, s pauzama, nastupaju s čalmama, ako se tako zovu fantomke od zavoja, o čemu svedoči i ovogodišnji dostojan album, ali i plakat za moju prvu suterensku žurku novembra 2005. Ivens se, znajte i to ne bude li mesta na listi i za njih, prokreirao kroz bučniji Dive i najbučniji Sonar. Eto.

My Dying Bride – Under Your Wings and into Your Arms (34.788 %… Complete, 1998)

Engleska ima svoje nesveto doom-doom trojstvo. Umiruća mlada najmanje je otekla od izvora, iako je ovim albumom iskazala spremnost i sposobnost promene. Metalci u publici, poznato je, imaju najmanju sposobnost menjanja, te eksperimente spremno očekuju uvek isukanim nožem. Ja nisam taj, ja širim krila i ruke ovom albumu i pesmi, ali bili smo onolika manjina pred Egzitovom metal binom da je izvedu 2009. Aaron, pevač koji uvek i iznova umire na sceni, inicirao je obrađivanje Portishead-a i Swans-a, pa vi vidite.

Crystal Castles – Sad Eyes ((III), 2012)

Tužnooka Alisa u zemlji Stakla nepoštedno skače u publiku, a onda šamara kad je izvataju. Bradati kosijaner radi, kao pisac-matematičar Luis Kerol, na izradi elektropankoidne zemlje čudesa od seksa. Dancing with tears in my eyes (za slučaj da ni Ultravox ne upadne na listu). Kašteli u kristalnom sjaju.

Minimal Compact – New Clear Twist (The Figure One Cuts, 1987)

Izraelci igraju neodoljivi nuklearni tvist za belgijske birokrate iz kultne izdavačke kuće Crammed Discs. This scent of love sam, istina, prvu čuo, jer se prodavala na jagodinskom skveru kasnog leta 2002, ali ipak.

Death in June – The Accidental Protégé (Rose Clouds of Holocaust, 1995)

Od akcidentalnog protežea do dentalne proteze, to je moj put poslednjih osmak godina. Holocaust tu nije onaj pravi, ipak im je logo kosturska glava na pozadini duginih boja. Neo-folk u svom najfinijem. Di6.

Lacuna Coil – Cold Heritage (Unleashed Memories, 2001)

Italijanski gotik metalci izdaju svoj drugi album godinu dana pre no što im upoznam pevačicu kupujući Metal Hammer, na čijim je koricama, preskačući beskućnike atinskog trga Sintagma. Beše to najlepša, a mislim na nju kad kažem najlepša, repriza reprize dočeka, budimpeštanski festivalski nastup te 2004.

Sky Ferreira – Everything Is Embarrassing [Ft. Blood Orange] (Ghost EP, 2012)

Vidi fotku, uzmi vodku. Nije baš sve sramotno. Posebno ne najbolja stvar prošle godine. Njujorčanka.

Gliss – Weight of Love (Hunting EP, 2012)

Prošlo je vreme Amerikanaca u Parizu i Engleza u Njujorku, ovo je doba šugejz Dankinja u Los Anđelesu.

Front 242 – Funkhadaffi (John Peel session, 1986)

Gadafijevo smaknuće donelo izuzetnu gledanost ove pesme. Pil još onomad imao uvo za EBM Belgijance.

Clan of Xymox – Jasmine and Rose (Creatures, 1999)

Holandija darkvejv konjicu za trku ima. Akademija nam je onoliko noći protraćila na ples uz kas pre nego što ih je DJ Gavra konačno doveo u gl. grad kasne zime 2009. Bi rano za tugu, kasno za sreću, ali igrasmo.

Nina Kraviz – Tanya (I’m Week, 2010)

Ruskinja, zubarka i slobodna zidarka svedenih udubljenih kuća (bukvalno sam preveo žanr). Mačka i pol.

Kate Bush w/ Elton John – Snowed in At Wheeler Street (50 Words for Snow, 2011)

Majčina vršnjakinja (guglam da je godinu dana starija) i predstavnik LGBT populacije, zvuči kao sigurno mesto na listi i da nije odrasli alt. rok. I da nije soft as snow, but warm inside. Ali, jeste sve to, i više.

Marduk – Oil on Panel (Woven Hand cover) (Souls for Belial, Swedenrock Single 2012)

Samo švedski satanisti i mogu da obrade bezmalo Jehovinog svedoka promenivši svega par reči teksta. Te ga love umesto da svedoče i vole. E pa tako nam i treba kad smo ulovljenog Dejvida Judžina Edvardsa pustili bez potpisa i fotke, neka sada skandinavske hulje razlivaju na panel ulje. Baš kako treba.

The Kills – Black Balloon (Midnight Boom, 2008)

Kilsi sinonim su za kul, zato smo i organizovali foto-op-sesije poistovećivanja. Alison ona, ja on, i obrnuto, na otvorenom iako se revitalizuje garažni rok. Crni balon nije tako kul, to je njihov izduvano-odleteli frend džanki. Imajući emisiju te godine, neću kriti, neke druge stvari su mi bile favoriti, ali evo sad pozdravne.

Fields of the Nephilim – Celebrate (Live) (Ceromonies (Ad Mortem Ad Vitam), 2012)

Karl Mekoj (to bi trebalo da je srpski transkript za McCoy), proklamovani dr, verovatno nije nepismen kao ovi naši, i ovo ‘o’ na mestu ‘e’, na omotu duplog živog izdanja, verovatno označava sumerske ceremonije. The Nephilim mi nikad nije bio omiljeni album (bio sam predškolac), mada je tamo Love under will, ali kad sam u JAlt. KC “Zdanje” čuo ovaj bas kojim počinje b-strana ploče s Cele, brate, reših da uvrstim baš nju.

M. I. A. Born Free (MAYA, 2010)

Tamilska tigrica rođena slobodna da sempluje Ghost Rider Suicide-a, a Martin Rev joj čak gostuje u Večeri s “Ivanom Ivanovićem” 3013.

Neneh Cherry & the Thing – Dream, Baby, Dream (Four Tet Remix, Suicide cover) (Cherry Thing Remixes, 2012)

7 sekundi ovog remiksa obrade dovoljno vam je da čujete da je svaka od instanci Stvar, a ne samo Mats Gustafson. Uostalom, kad je mlatarao svojom stvari (saksom) Beogradom, duvao jak vetar, a ja se kupao.

The Twilight Sad – I Became a(n acoustic) Prostitute (The Wrong Car (Exclusive Version), 2010)

Škotski šugejziri čuli akustičnu verziju Autoparkove Obale pa poželeli da i sami probaju. Ako, pozdravljam.

Lou Barlow – Home (emoH, 2005)

Emoh mi piše kad me zove kuća, jer sam premlad za juniora dinosaursa, a Maskis ima predugu kosu i boravak kod roditelja, što bih hteo da izbegnem. A i taj lepi omot, kao put kući, a u stvari penetracija.

Moonspell – Can’t Bee (The Butterfly Effect, 1999)

Da, ne može pčela. Sve je svuda, efekat leptira. Portugalci eksperimentišu praveći otklon od mračnog metala ranijih radova (vidi MDB), mi imamo pokus s NATO-om. Nekad omiljeni bend, pet puta viđen uživo, nijedanput ništa s ovog albuma čuto. Doviđenja. Pevača i kompozitora ove pesme, Fernanda Ribeira, pohvalio sam što sluša Antony and the Johnsons dok mi je potpisivao plakat Erika Bardona na nastupu u Budimpešti. Isto kao ja, voli Koena i Kejva, dopašće mu se što počinjem i završavam njima.

Kylie Minogue – Confide in Me [Live in New York] (North American Tour EP, 2011)

Ova stvar, više nego duet sa zemljakom koji sledi (zemljak, ne duet), uvela me je u njen tabor. Kasnije saznajem da su je za nju uobličili Pet Shop Boys, što bi verovatno bio razlog protiv ulaska u tabor. Šta vam je, ja sam te 2006. Moonspell radije četvrti put slušao na Eksplozivu, nego istovremene Bojse na Mejnu Egzita. Sistersi su je uživo obradili, i to valjda nešto govori. Ipak, na Tašu im ne bi pomogla i da su izveli lično nju.

Nick Cave and the Bad Seeds – Push the Sky Away (Push the Sky Away, 18. 2. 2013)

Umetnik je fakat prisutan. Nik je ovako okončavši aktuelan album ne samo odgurnuo nebo odloživši njegov pad na nas, nego i izgurao moju omiljenu stvar svih vremena, We came along this road, s ove liste. Nadam se da ćemo se makar gde sresti i treći put, da mi je otpeva na uvce dok mi na drugo gudi “zloslutna violina” Vorena Elisa. Sa žaljenjem konstatujem da ga je, stopama Blikse Bargelda (jer je geld ionako oduvek bio u Einstürzende Neubauten; a tek kad Alva Noto calne zelene…), napustio i jesenas opet viđeni Mik Harvi.

download                                                                                                                                                                                     << Prethodnih 25

Nastavak prvobitno nazvane 500 Songs You Must Hear Before You Commit Suicide kompilacije pesama:

 # 26-50 

OP8 – It’s A Rainbow (Slush, 1997)

Postoji li išta toplije i lepše od glasa Lise Germano? Hmm.. možda topli eggnog.. sto  i nije nevezano za pesmu. U svakom slučaju, uživajte!

Placebo – Johnny and Mary (Covers, 2003)

Uz specijalno reizdanje Sleeping With Ghosts, Placebo 2003. godine izdaje i bonus disk sa 5 sjajnih obrada posvećenih njihovim muzičkim idolima. Kao najbolju, izdvojila bih upravo ovu iz razloga što najmanje podseća na original. Priča koju je Rober Palmer imao na umu postala je odlična tek  kada ju je Placebo uzeo u ruke.

The Stone Roses – I Wanna Be Adored (The Stone Roses, 1989)

..ili “I Wanna Be A Door”, kako sam već navikla da pevam, jedna je od onih pesama koje možete uvek da slušate. Podignete najbližu čašu/flašu iznad glave i igrate kao mečka. Ian zna. To je što se tiče ugođaja, a o kultnome bendu koji sam nažalost počela kasno da slušam možda znate više nego ja.

Slint – Good Morning Captain (Spiderland, 1991)

Hipnotišuća stvar o jednom danu iz detinjstva koji ga još uvek proganja. Podseća me na početak filma Velika Očekivanja. Samo što Slintova rekonstrukcija deluje još upečatljivije i tajanstvenije.

Clinic – Dissortions (Internal Wrangler, 2000)

Jedan od onih opskurnih vokala koji kada ti se uvuku u uho, danima ne možeš da izbaciš iz glave. Pesma o preispitivanju sopstvene seksualnosti, psihe ili pak abortusu? Nekako, sve ima smisla.

Daniel Johnston – Some Things Last A Long Time (1990, 1990)

Da, gospodin Johnston je genije. Tačka.

Marissa Nadler – Mary Come Alive (Little Hells, 2009) 

Prepoznatljiva po kombinaciji različitih stilskih pravaca,  instrumenta i ženstvenom bajkovitom glasu, Marissa Nadler je definitivno jedna od najrelevantnijih predvodnika freak-folka. To nam sa pravom dokazuje u ovoj numeri eksperimentišući sa progresivnim elektronskim zvukom dok u isto vreme zadržava svoj karakterističan vilinski stil pevanja.

Th’ Faith Healers – Heart Fog (Imaginary Friend, 1994)

Zaista je za čuđenje što ovaj bend nije svojevremeno naišao na dobru reakciju publike. Bend čiji su članovi potekli iz Stereolab i My Bloody Valentine, a kasnije osnovali Quickspace, svakako nije nešto što se može zanemariti. Preteča daleko poznatijih Electrelane.

The Pixies – Hey (acoustic) (Pixies At The BBC, 1998)

Malo ko je čini mi se čuo za ovaj BBC nastup, iako su skoro sve pesme sa Doolittla za koji stepen bolje u njihovoj akustičnoj verziji. Jel to uopšte moguće? – pitate se vi. Ostaje vam još samo da procenite sami. Da shvatite zašto je ovo jedna od najboljih pesama svih vremena, dovoljno je samo da je pustite. Id u vama rećiće “Uh!”

The Besnard Lakes – You’ve Got To Want To Be A Star (Volume I, 2003)

Još jedan bend sa jake Montrealske scene, imao je svoje debitantsko izdanje 2003. godine, na kojem se pojavila ova quiet-loud post-rock vožnjica. Opustite se i krenite na 9-ominutno putovanje kroz slikovite opskurne pejzaže ovog benda.

Dinosaur Jr. – Forget The Swan (Dinosaur, 1985)

Prva stvar sa prvog albuma Dinosaura nije samo moj favorit sudeći po koncertu održanom sredinom februara ove godine u Zagrebačkoj Tvornici. Buka, distorzija, gitarski solo, lenje Mascisovo pevanje i proganjajući Barlow glas. Jedna od onih koje ne mogu da dosade nikad. Čekirati gore pomenut “I Wanna Be Adored”.

Girls – Heartbreaker (Broken Dreams Club, 2010)

Najdraža pesma ovih Kalifornijskih sentimentalaca. Dreamy, catchy, pop, light and low – you name it. A tek to divno slomljeno srdašce što peva.

R.E.M. – Radio Free Europe (Murmur, 1983)

Skoro sve njihove pesme u koje sam se klela u srednjoj školi, odavno mi nisu ništa spektakularno. Čak i “The One I Love” volim u tuđoj izvedbi. Ali tek sam uz Murmur otkrila da je R.E.M. bio i pank bend. Wow!

Calexico – All Systems Red (Garden Ruin, 2006)

Možda nije najreprezentativnija, ali je već neko vreme jedna od mojih omiljenih Calexico pesama. Dašak kantrija uz post-rock završnicu i reči koje ruše sve sa sobom i slamaju: I hear you can’t trust in your own / Now the grey is broken in the early morn / And the words forming barely have a voice / It’s just your heart that’s breaking without choice. 

Retribution Gospel Choir – Hide It Away (2, 2010)

Bend koji je Alan Sparhawk osnovao da bi isterao svoje demone i dozvolio sebi da ispolji svu onu energiju koji nije mogao sa Low, pokazao se kao mnogo više od samo jednog sporednog projekta. Explosions In The Sky bio bi savim prikladan naziv prve pesme drugog RBC albuma. Sjajna r’n'r stvar. Loud or Low? Sada imate izbor. Bez brige.

Tift Merrit – See You On The Moon (See You On The Moon, 2010)

Predivna kantroza. Osvaja već na prvu loptu njenim glasom i stihovima: Three legged dog, remember when you brought him home / He was 
talking to himself cause he’d always been alone. Vidimo se na Islandu.

Luna – Lambo (Nestvarne Stvari, 1984)

Prava šamanska freak-folk pesma, nekako moćna,  iskonska i drevna. Na putu za Limbo?

Low – Lazy (I Could Live In Hope, 1994)

Joy Division najbolji bend ikada? Ne bih se složila sa tom izjavom. Međutim da neko to kaže za Low, odmah bih mu poverovala. Možda zato što je jedan od mojih prvih susreta sa alternativnom muzikom bio upravo uz ovaj bend. Iako, sumnjam da je to razlog. Muzika nikada pre nije zvučala lepše ni intenzivnije do onog trenutka kada sam prvi put čula I Could Live In Hope – remek-delo album u svakom smislu. Ovo je muzika u koju se tone, iznova i iznova.

Songs: Ohia – Hot Black Silk (Axxess & Ace, 1999)

Divni Molina. Jedna od njegovih energičnijih pesama, a uz to i strašno zavodljiva. Molina poručuje devojci da bude spremna na njegova različita stanja i promene raspoloženja, i da bude svesna da će biti problema sa njim, štaviše da računa na to. U ljubavi nije uvek sjajno, ali to ne znači da je ona tada prisutna u manjoj meri. Naprotiv.

Lightning Dust – Never Seen (Infinite Light, 2009)

Bend osnovan kao ‘side project’ Joshue Wellsa i Amber Webber, članova Black Mountain, kao što to ponekad biva, nadmašio je svoj matični bend. Ok, možda je to stvar senzibiliteta, kao što to ponekad jeste. Elem,  Amberin glas još jedan je u nizu prelepih, treperavih, proganjajućih glasova, a u ovoj pesmi praćen je elektronskim zvučnim talasima od kojih se koža ugodno ježi. Dugo sam mislila da je pesma upućena nekome ko je jako daleko, nekoj srodnoj duši, negde tamo, ko zna gde,  koju nikada nije videla, a kojoj zna da pripada.

Sufjan Stevens – Casimir Pulaski Day (Illinois, 2005)

Kada bi smo pravili listu najboljih albuma ikada, verujem da bi se Illinoise našao u samom vrhu. Priča koju sa sobom nosi Casimir Pulaski Day ne može a da vas ne rastuži. U klinačkom dobu, Sufjanova bliska drugarica obolela je od raka i na kraju umrla.  Ljubav, tuga i bes koji je osećao u tim trenutcim skoro da su opipljivi u stihovima: All the glory when you ran outside / With your shirt tucked in and your shoes untied / And you told me not to follow you… On the floor at the great divide / With my shirt tucked in and my shoes untied / I am crying in the bathroom.  Tužna, o opet tako divna slika njih dvoje stoji mi pred očima.

Sigur Ros – Untitled 1 ((), 2002)

Sam bend, zemlja iz koje dolaze, pesma..  sve kao da je sa druge planete. Ovo je jedna od prvih pesama koje sam čula od ovog nesvakidašnjeg sastava sa Meseca, čije tekstove nikako ne mogu da provalim. Uostalom, i ne moram. Jonsijev glas, baš kao i Mimin (Low), prvenstveno je tu kao još jedan instrument, sam po sebi sasvim dovoljan i lep. Nežna i prozračna, i nakon toliko slušanja i dan danas budi u meni isti osećaj spokoja i čudne setne žalosti. Scene iz spota urađenog za pesmu sigurno doprinose tom osećaju.

Os Mutantes – Minha Menina (Os Mutantes, 1968)

Kada sam prvi put čula psihodelični rock u kombinaciji sa tradicionalnom brazilskom muzikom, zvučao je mnogo bolje nego što bih ikad pomislila. Još kada svemu tome dodate  zavodljivost i toplinu portugalskog jezika, latino ritam i pozitivnu energiju, dobro raspoloženje prosto ne može da izostane.

PJ Harvey – The Dancer(acoustic) (My Life, 1996)

Još jedna daleko bolja akustična verzija. Divlja, sirova vatra – Polly u svom najboljem izdanju.

Wavves – Weed Demon (Wavvves, 2009)

Surf-rock bend bez premca u ovom trenutku. “Ko sam ja? Ko sam ja? Viiiidiiii meee.. viiiidiii meee.. na talasima.

Download                                                                                                                                                                                                                            << Prethodnih 25

Billy Bragg – A New England

New England je izdata 1983. godine na albumu Life’s a Riot with Spy Vs Spy. Iako kaže da ne želi da mjenja svijet i da ne želi novu Englesku, ne vjerujte mu. Ali ova pjesma je jedna od najboljih break-up pjesama ikad. Postala je hit tek kada je Kirsty McCall obradila, ali po meni, Billy Braggova verzija je i dalje bolja.

Eels – Hey Man [Now You're Really Living]

Još uvijek nisam siguran da li je E napisao legitimno uplifting pjesmu ili je u pitanju njegov sarkazam i sprdnja na račun happy-go-lucky likova koji tvrde da “really living what this life is all about“. Kako god, sjajna pjesma koja se pojavila na albumu Blinking Lights and Other Revelations, 2005. godine.

Joy Division – She’s Lost Control

Prvo, da raščistimo nešto – Joy Division su najbolji bend ikad. Možda ima bendova koje više volim, ali Joy Division su najbolji. Tačka. Vjerovatno svi znaju priču o She’s Lost Control (sa Unknown Pleasures, iz 1979.) – Ian Curtis je napisao o djevojci koja je imala epileptični napad u toku razgovora u socijalnoj službi gdje je radio.

Pulp – Death Goes To The Disco

I Pulp su jedan od onih bendova koji su obilježili deceniju, u ovom slučaju devedesete. Iz gomile fenomenalnih pjesama koje je Jarvis Cocker napisao, jedna od mojih omiljenih je Death Goes To Disco – B-strana single Countdown iz 1991, remix pjesme Death Goes To Town koja nije objavljivana sve do 2005.

M. Ward – To Go Home

Kontroverza! Bogohuljenje! Obrada M. Warda prije originala jednog od najvecih songwritera ikad, Daniela Johnstona? Šta mogu. Originalan je predivna pjesma, ali iz nekog razloga, meni draža. Inače, pojavila se na M. Wardovom albumu Post-War iz 2006. godine.

The Pixies – Here Comes Your Man

Mora li se uopšte objašnjavati zašto su The Pixies na listi? Pjesma koja zvuči veselo na prvi posluh, ustvari govori o beskućnicima – iako su mnogi mislili da je pjesma o drogi, odnosno o dileru droge, po čemu bi bila slična legendarnoj Waiting For My Man Velvet Undergrounda, ali sam je u jednom od intervjua potvrdio da je pjesmu napisao vidjevši beskućnike kako se voze teretnim vozom (boxcar). Izdata 1989. godine na albumu Doolittle, za mene je jedna od najboljih pjesama jednog od najboljih bendova ikad.

Nina Nastasia – Underground

Za Ninu Nastasiu, na žalost, nije čulo puno ljudi. Sve njene albume producirao je legendarni Steve Albini, što samo po sebi govori dovoljno. Pjesma Underground je sa albuma Dogs iz 2004. godine.

Sonic Youth – Tunic [Song For Karen]

Goo (1990.) je, najbolji album ovog njujorškog benda. Činjenica. Ok, nije činjenica nego samo moje mišljenje. A Tunic (Song For Karen) je najbolja pjesma sa tog albuma, iako nije nikad izdata kao singl. Pjesma govori o Karen Carpenter (The Carpenters), njenim problemima sa anoreksijom i sreći koju je našla u raju, zajedno sa svojim herojima poput Elvisa, Janis itd…

Arab Strap – Don’t Ask me to Dance

Jedan od bendova čiji prestanak postojanja nisam, i vjerovatno nikad neću preboljeti. Pijani bradati Škoti napravili su gomilu odličnih, često dosta depresivnih albuma. Don’t Ask Me To Dance se našla na albumu The Last Romance iz 2005. Nakon ovog albuma, koji je Aidan Moffat tada opisao kao tamnu stranu u Star Wars, bend je prestao da postoji.

Guided By Voices – The Best Of Jill Hives

Vjerovatno najbolji lo-fi bend ikad, Guided By Voices su 2003. godine izdali album Earthquake Glue, sigurno ne među njihovim najboljim (ujedno, jedan od onih na kojem su se udaljili od svojih lo-fi korjena i približili “običnim” power popu, ali ne smeta – The Best Of Jill Hives je jedna od onih pjesama koje su toliko catchy da im možete apsolutno sve oprostiti. Inače, Jill Hives je izmišljena osoba, a inspiracija za pjesmu Robertu Pollardu je došla kada je gledao sapunicu “The Best Of Our Lives” u čekaonici kod zubara ili na tako nekom groznom mjestu.

The Beatles – Lucy In The Sky With Diamonds

The Beatles. ‘nuff said.

Radiohead – Let Down

OK Computer je jedan od albuma koji je obilježio naše generacije otprilike kao Sgt Pepper… neke prethodne. Iako su Radiohead vjerovatno ultimativni hipsterski bend (tj. bili bi da nisu ovoliko popularni) zbog intelektualizma, neki bi rekli, koji karakteriše ovaj bend – to ne znači da nisu ujedno i briljantni. A  1997. će, makar za one koji su živjeli u normalnim zemljama koje nisu Jugoslavija, ili neki od njenih derivate, ostati zapamćena između ostalog i po OK Computer. A Let Down je, što se mene tiče, najbolja sa tog albuma.

PJ Harvey – Good Fortune

Kao i u slučaju Guided By Voices, i ovdje se radi o jednom od upeglanijih i menjstrimijih (!) albuma PJ Harvey. Što meni, očigledno, nimalo ne smeta. Stories from the City, Stories from the Sea (2000.) je meni najdraži album PJ Harvey, a Good Fortune, iako puna vokalnih vratolomija koje možda i zvuče kao da su same sebi svrha, omiljena PJ Harvey pjesma. Eto.

Weezer – Undone [The Sweater Song]

Weezer je jedan od onih bendova koji su obavezno štivo manje više svakog nerda u srednješkolskom periodu. Ili, za nas koji smo se sporije razvijali, u periodu studija. The Blue Album je njihov najbolji album (OR IS IT?), izdat 1994. godine, a sama pjesma Undone je nastala nešto ranije (neki kažu i da je njihova prva snimljena pjesma, nastala kao odgovor, vjerovatno naduvanih klinaca na pjesmu The Sweater Meryn Cadell).  Kad god čujem ovu pjesmu, iz nekog razloga na pamet mi padne film Dazed and Confused.

Sleater-Kinney – One More Hour

Činjenica: Riot Grrrl pokret je najanimljivija stvar koja se desila u muzici devedesetih. Neuporedivo zanimljivija od nadrkanih Grunge smarača iz Seattlea. Dig Me Out je izdat 1997. godine, kada su Sleater Kinney već bile dosta cijenjen bend. Pjesma govori (navodno) o raskidu Corin Tucker i Carrie Brownstein (premda je Carrie u jednom nedavnom intervjuu rekla da tu i nije bilo ničeg naročitog između njih, ali dobro, legenda je ionako uvijek zanimljivija od istine). Kao i Arab Strap, jedan od bendova sa čijim se raspadom još uvijek nisam izborio.

..And You Will Know Us By The Trail Of Dead – Another Morning Stoner

A isto važi i za Trail Of Dead. Oni doduše i dalje postoje zvanično, ali su se raspali u svakom mogućem smislu. No, Source Tags and Codes je bio fenomenalan album, jedan od najboljih albuma prošle decenije, a i šire, a Another Morning Stoner vjerovatno najbolji predstavnik tog albuma.

Teenage Fanclub – Everything Flows

Jedna od rjetkih dobrih stvari u vezi sa Kurtom Cobainom je – mislio je da su Teenage Fanclub jedan od najboljih bendova na svijetu. Bio je potpuno u pravu. A Catholic Education iz 1990. nije, doduše, moj omiljeni TFC album, ali Everything Flows objašnjava u svakom pogledu. Norman Blake, Gerard Love i ostali su genijalni, njihova sposobnost da naprave savršenu pop pjesmu, sa propratnom bukom na kojoj bi zavidili (a i jesu, u slučaju Nirvane) i najpopularniji Grunge bendovi. Savršenstvo.

The Dears – End of a Hollywood Bedtime Story

Ovo je prva pjesma The Dears koju sam čuo. Ujedno, i dalje vjerovatno najbolja. The Dears nikad nisu krili da su im The Smiths jedan od glavnih uticaja, a meni lično zvuče daleko zanimljivije i – bolje. End Of A Hollywood Bedtime Story je izdata na istoimenom albumu iz 2000. godine, njihovom debiju.

Okkervil River – Unless It’s Kicks

Will Sheff je na mojoj listi top 5 najboljih songwritera naše generacije. Album The Stage Names 2007. je definitivna potvrda toga, konkretno, pjesma Unless It’s Kicks. Čitav album, a pogotovo ova pjesma, je o ljudima opsjednutim muzikom (kakav je sam Will Sheff), fanovima koji imaju osjećaj da, slušajući pjesme (gledajući tv, čitajući knjige itd.) zapravo poznaju autore, i ne samo to – nego da su im autori prijatelji, bliži od stvarnih prijatelja.

Uncle Tupelo – Gun

Prva velika pjesma koju je napisao Jeff Tweedy. Iskreno, uvijek mi je više prijao Jay Farrar, pogotovo nisam fan zadnjih par Wilco albuma, ali Gun je prava rokenrol pjesma kojom je Tweedy konačno iskočio u prvi plan, da bi kasnije napredovao toliko da je ostavio Farrara u prašini što se tiče uspjeha i popularnosti. Still Feel Gone je drugi album Uncle Tupela, izdat te 1991. koja mi se, što više razmišljam o tome, čini kao jedna od najboljih godina u istoriji muzike.

Bright Eyes – If Winter Ends

Najgora stvar koja jednom muzičaru može da se desi je da prestane da pije i da se drogira i da bude srećan. Mislim, iz perspektive slušalaca. Conor Oberst je nekad djelovao kao jedan od najzanimljivijih songwritera, sada imam problem da uopšte zadržim pažnju na njegovim albumima. Ali If Winter Ends (sa Letting Off the Happiness iz 2000.) je fenomenalna, i prilično tužna pjesma. Mrzim zimu.

Park Ave. – Lachrymose Obsequious Vehement Elated

…I još jednom Conor Oberst. Takođe iz mlađih dana, ali u kratkotrajnom (ali predivnom!) bendu Park Ave. Lachrymose Obsequious Vehement Elated je legano jedna od najboljih pop pjesmica ikad. A When Jamie Went to London…We Broke Up (1999) mi je, iz nekog razloga, jedan od najboljih naslova albuma ikad.

Yo La Tengo – Season Of The Shark

Yo La Tengo su vjerovatno najbolji bračni bend na svijetu (ispred Sonic Youth, Arcade Fire i Low). Iako Summer Sun (2003.) nije njihov najbolji album, Season Of The Shark je jedna od omiljenih pjesama ovog benda. Blago vesela, iako pomalo nostalgična i tužna (uvijek sam mislio da pjesma govori iz perspektive oca koji razgovara sa djetetom o tome kako je život zajeban. Ali možda govori i o ajkulama).

The Walkabouts – The Lights Will Stay On

The Walkabouts tu jedan od najboljih bendova za koji većina ljudi nije čula. Tu su od sredine osamdesetih, i iza sebe imaju gomilu fenomenalnih albuma i pjesama. Moja omiljena je The Light Will Stay On (sa albuma Devil’s Road, iz 1996. koji su dijelom snimili sa, ni manje ni više nego varšavskom filharmonijom), vjerovatno najveselija pjesma o smrti.

KUD Idijoti – Kad sunce opet zađe

Vrlo moguće najbolji domaći bend ikad. Za razliku od većine, njima punk nije bio poza, oni su oduvijek bili buntovnici, nevezano isključivo za muziku. Carevi. RIP Tusta. Kad Sunce Opet Zađe (Bolivija R’n'R, 1989)

download